[ Pobierz całość w formacie PDF ]
ponovo sasluaa."
Najd~el se zagleda u sinovljevo lice, pokuaavajuæi da jasno misli uprkos
sve jaèem bolu u krstima zbog saginjanja, i uprkos nemom prekrivaèu
iznurenosti koji se airio nad njim. Imali su da rade joa èitav sat. "To nije
glasina. Ko ti je rekao?"
Ito je delovao nervozno dok je zabacivao masnu, zamraenu kosu. "Tonogan.
Hoæe da te vidi."
"Pregovarao si sa njom?"
"Ne baa."
"`ta ti to znaèi?"
"Pa, mo~da malo."
"Porodica mora da govori jednim glasom, i ti to vrlo dobro znaa."
Ito se ugrize za usnu. "Pa, ti nisi niata radio."
"Odluèio sam da èekam."
"Njoj je lakae da èeka nego nama."
"Hoæe naae imanje. Verovatno vredi mnogo viae nego ato ti ili ja
mislimo."
Ito planu. "Kako da znamo ata da mislimo? Po ceo dan èuèimo po podrumima
i æorsokacima, radimo kao stoka, a ne dobijamo niata pod milim..."
Najd~el sede na kantu za ðubre i autnu smeðu boèicu, joa zapuaenu ali
praznu. Nikada nije razmialjao o dalekoj buduænosti kao o mestu obiènog
ðubreta i prljavatine koju bi lako prepoznao i srednjovekovni seljak.
"Dobro", priznade, "ne ide nam kako treba. Ta Predsednica - kakvo drsko
ime za tiranina! - izgleda da je ipak vezana onim ato ovde zovu zakonom. Ne
mo~e da nam prosto otme ono ato ~eli. Postoje postupci."
"Ne vidim da imamo ikakva prava."
"Ovo mesto izgleda funkcioniae pomoæu zastraaivanja, a ne pomoæu prava."
Ito se suvo nasmeja. "Sa dodatkom uètive grubosti, rekao bih."
Najd~el klimnu. Porodica je postajala utuèena, a Predsednica æe moæi da
pronalazi pravne naèine da ih beskonaèno dugo dr~i ovako.
"Tata, ovde si se baa uvalio. Proale nedelje si baa gadno tresnuo i
vidim da joa aepaa..."
"Jedva da oseæam."
Spori, stalni bol u levoj nozi nikako ga nije napuatao. Nekako nije
zamialjao da æe u dalekoj buduænosti i dalje postojati bol. Suviae sam se
nagledao ru~ièastog Volta Diznija, kiselo pomisli on. Da li bi iko u ovom
udubljenom svetu prepoznao to drevno ime? Naravno da ne bi.
"I zato sam uzeo na sebe da malo poprièam sa Tonoganovom..."
"A da nisi nikom rekao. Prekraio si porodièno..."
"Ti nisi radio niata pod milim bogom da nas..."
"Dosta."
Tonogan im se neprimeæena primakla. Bila je obuèena u tesno sivo-crno
odelo, i lupkala se po butini neèim nalik na tanak atap za jahanje. Najd~el
dade znak Itu da bude oprezan.
"Èujem od tvog sina da ste mo~da raspolo~eni za nove pregovore", reèe
Tonogan.
"Stigla si baa na vreme", reèe Najd~el, uspravljajuæi se na kanti.
"Upravo sam hteo da odem na rekreaciju."
"Jako smeano. Pazi, ja znam tvoje medicinske pokazatelje."
"Na ovom mestu baa nema mnogo privatnosti", vedro reèe Najd~el svom
sinu.
"Ukljuèujuæi i faktore iznurenosti", dodade Tonogan kao da ga nije èula.
"Tako je. Stvarno treba da ti zahvalimo ato si nam omoguæila malo
razmrdavanja. Nabijamo straanu kondiciju."
"Bilo bi smeano da nisi u tako jadnoj situaciji."
"Za tebe, na ~alost, ne mogu to da ka~em."
Tonogan besno sede na drugu kantu i najavi da æe pokuaati da objasni
"neke stvari". Najd~el znaèajno pogleda Ita: budi oprezan.
Dok je prièala, Najd~el je postao siguran da je to nekakva nameataljka.
Èak ne ni naroèito prefinjena. Pohlepa zamraèuje èak i oatar um.
Odugovlaèio je, zabavljajuæi se njenim nestrpljenjem. Znao je da æe
uskoro otvoriti karte, ali nije ni pomialjao da æe im za to poslu~iti Ito. No,
Nika je ipak taèno pogodila kako æe se Tonogan ponaaati, i to joa pre nedelju
dana. Uprkos njegovom izmo~denom licu, prvo æe pokuaati sa flertom, mo~da æe
mu ponuditi piæe. I stvarno je stiglo, iz termosa, oatro i teako. Potom æe ga
upozoriti, vrlo revnosno, sa mnogo brige u glasu.
"Ne znam da li mogu da vas atitim od Predsednice."
"A ko mo~e?"
"Niko je nikad nije tako uvredio. Pogotovo je niko nije udario i ostao
~iv."
"Sigurno su je lemali, roðena majka ako niko drugi. Mo~da si to bila i
ti, a?" Lako izvijanje obrve u stilu Dvadesetog; da vidimo mo~e li èip da
prevodi preko ambisa izmeðu kultura.
"Budi ozbiljan!" Lepo mratenje, ali ne preterano ubedljivo. "Mogla je da
te ubije na mestu."
"Trebalo je da pokuaa."
"Ona je vrlo opasna ~ena. Ali mogla bih da ti pomognem. Veæ sam joj
rekla da nisi onako mislio."
"Ali jesam."
"Nisi znao ata radia!"
"Reci joj da oèekujem izvinjenje."
"Ti si stranac, ali to nije opravdanje." Oèi su joj poigravale u napadu
izra~ajnosti. Preteruje, pomisli Najd~el. Stvarno te~ak sluèaj. On zevnu.
"Sluaaj, prièala sam sa njom, smirila sam je. Rekla je da æe prihvatiti
neke vaae stvari u zamenu za tvoj ~ivot."
"Stvari?"
Lagano sleganje ramenima. "Neke od vaaih starudija mogle bi da poslu~e,
bar donekle."
"Hm. Je li to konaèna ponuda?"
"Apsolutno. Imaa jedan standardni dan da pristanea. U suprotnom, nema
viae milosti."
"Razumem. Reci joj da ja imam istu ponudu."
"`ta?" Neverica - ovog puta iskrena.
"Dajte mi neke sitnice pa je neæu ubiti."
"Ti si lud."
"Tako æemo se izjednaèiti. Ja neæu ubiti nju, ona neæe ubiti mene.
Paziæemo da i sitnica bude jednako mnogo."
"Ovde uvreda neato znaèi. Ne znam ata vam bi da izmislite tu besmislenu
prièu o Zemlji, ali ma otkuda da ste, ne mo~ea tako da govoria. I da udaria
Predsednicu!"
Tonogan je sad veæ zapenila, i gotovo kao da je verovala u svoju prièu.
Prièala je neverovatne stvari. Najd~el nikada nije mnogo obraæao pa~nju na [ Pobierz caÅ‚ość w formacie PDF ]
zanotowane.pl doc.pisz.pl pdf.pisz.pl karpacz24.htw.pl
ponovo sasluaa."
Najd~el se zagleda u sinovljevo lice, pokuaavajuæi da jasno misli uprkos
sve jaèem bolu u krstima zbog saginjanja, i uprkos nemom prekrivaèu
iznurenosti koji se airio nad njim. Imali su da rade joa èitav sat. "To nije
glasina. Ko ti je rekao?"
Ito je delovao nervozno dok je zabacivao masnu, zamraenu kosu. "Tonogan.
Hoæe da te vidi."
"Pregovarao si sa njom?"
"Ne baa."
"`ta ti to znaèi?"
"Pa, mo~da malo."
"Porodica mora da govori jednim glasom, i ti to vrlo dobro znaa."
Ito se ugrize za usnu. "Pa, ti nisi niata radio."
"Odluèio sam da èekam."
"Njoj je lakae da èeka nego nama."
"Hoæe naae imanje. Verovatno vredi mnogo viae nego ato ti ili ja
mislimo."
Ito planu. "Kako da znamo ata da mislimo? Po ceo dan èuèimo po podrumima
i æorsokacima, radimo kao stoka, a ne dobijamo niata pod milim..."
Najd~el sede na kantu za ðubre i autnu smeðu boèicu, joa zapuaenu ali
praznu. Nikada nije razmialjao o dalekoj buduænosti kao o mestu obiènog
ðubreta i prljavatine koju bi lako prepoznao i srednjovekovni seljak.
"Dobro", priznade, "ne ide nam kako treba. Ta Predsednica - kakvo drsko
ime za tiranina! - izgleda da je ipak vezana onim ato ovde zovu zakonom. Ne
mo~e da nam prosto otme ono ato ~eli. Postoje postupci."
"Ne vidim da imamo ikakva prava."
"Ovo mesto izgleda funkcioniae pomoæu zastraaivanja, a ne pomoæu prava."
Ito se suvo nasmeja. "Sa dodatkom uètive grubosti, rekao bih."
Najd~el klimnu. Porodica je postajala utuèena, a Predsednica æe moæi da
pronalazi pravne naèine da ih beskonaèno dugo dr~i ovako.
"Tata, ovde si se baa uvalio. Proale nedelje si baa gadno tresnuo i
vidim da joa aepaa..."
"Jedva da oseæam."
Spori, stalni bol u levoj nozi nikako ga nije napuatao. Nekako nije
zamialjao da æe u dalekoj buduænosti i dalje postojati bol. Suviae sam se
nagledao ru~ièastog Volta Diznija, kiselo pomisli on. Da li bi iko u ovom
udubljenom svetu prepoznao to drevno ime? Naravno da ne bi.
"I zato sam uzeo na sebe da malo poprièam sa Tonoganovom..."
"A da nisi nikom rekao. Prekraio si porodièno..."
"Ti nisi radio niata pod milim bogom da nas..."
"Dosta."
Tonogan im se neprimeæena primakla. Bila je obuèena u tesno sivo-crno
odelo, i lupkala se po butini neèim nalik na tanak atap za jahanje. Najd~el
dade znak Itu da bude oprezan.
"Èujem od tvog sina da ste mo~da raspolo~eni za nove pregovore", reèe
Tonogan.
"Stigla si baa na vreme", reèe Najd~el, uspravljajuæi se na kanti.
"Upravo sam hteo da odem na rekreaciju."
"Jako smeano. Pazi, ja znam tvoje medicinske pokazatelje."
"Na ovom mestu baa nema mnogo privatnosti", vedro reèe Najd~el svom
sinu.
"Ukljuèujuæi i faktore iznurenosti", dodade Tonogan kao da ga nije èula.
"Tako je. Stvarno treba da ti zahvalimo ato si nam omoguæila malo
razmrdavanja. Nabijamo straanu kondiciju."
"Bilo bi smeano da nisi u tako jadnoj situaciji."
"Za tebe, na ~alost, ne mogu to da ka~em."
Tonogan besno sede na drugu kantu i najavi da æe pokuaati da objasni
"neke stvari". Najd~el znaèajno pogleda Ita: budi oprezan.
Dok je prièala, Najd~el je postao siguran da je to nekakva nameataljka.
Èak ne ni naroèito prefinjena. Pohlepa zamraèuje èak i oatar um.
Odugovlaèio je, zabavljajuæi se njenim nestrpljenjem. Znao je da æe
uskoro otvoriti karte, ali nije ni pomialjao da æe im za to poslu~iti Ito. No,
Nika je ipak taèno pogodila kako æe se Tonogan ponaaati, i to joa pre nedelju
dana. Uprkos njegovom izmo~denom licu, prvo æe pokuaati sa flertom, mo~da æe
mu ponuditi piæe. I stvarno je stiglo, iz termosa, oatro i teako. Potom æe ga
upozoriti, vrlo revnosno, sa mnogo brige u glasu.
"Ne znam da li mogu da vas atitim od Predsednice."
"A ko mo~e?"
"Niko je nikad nije tako uvredio. Pogotovo je niko nije udario i ostao
~iv."
"Sigurno su je lemali, roðena majka ako niko drugi. Mo~da si to bila i
ti, a?" Lako izvijanje obrve u stilu Dvadesetog; da vidimo mo~e li èip da
prevodi preko ambisa izmeðu kultura.
"Budi ozbiljan!" Lepo mratenje, ali ne preterano ubedljivo. "Mogla je da
te ubije na mestu."
"Trebalo je da pokuaa."
"Ona je vrlo opasna ~ena. Ali mogla bih da ti pomognem. Veæ sam joj
rekla da nisi onako mislio."
"Ali jesam."
"Nisi znao ata radia!"
"Reci joj da oèekujem izvinjenje."
"Ti si stranac, ali to nije opravdanje." Oèi su joj poigravale u napadu
izra~ajnosti. Preteruje, pomisli Najd~el. Stvarno te~ak sluèaj. On zevnu.
"Sluaaj, prièala sam sa njom, smirila sam je. Rekla je da æe prihvatiti
neke vaae stvari u zamenu za tvoj ~ivot."
"Stvari?"
Lagano sleganje ramenima. "Neke od vaaih starudija mogle bi da poslu~e,
bar donekle."
"Hm. Je li to konaèna ponuda?"
"Apsolutno. Imaa jedan standardni dan da pristanea. U suprotnom, nema
viae milosti."
"Razumem. Reci joj da ja imam istu ponudu."
"`ta?" Neverica - ovog puta iskrena.
"Dajte mi neke sitnice pa je neæu ubiti."
"Ti si lud."
"Tako æemo se izjednaèiti. Ja neæu ubiti nju, ona neæe ubiti mene.
Paziæemo da i sitnica bude jednako mnogo."
"Ovde uvreda neato znaèi. Ne znam ata vam bi da izmislite tu besmislenu
prièu o Zemlji, ali ma otkuda da ste, ne mo~ea tako da govoria. I da udaria
Predsednicu!"
Tonogan je sad veæ zapenila, i gotovo kao da je verovala u svoju prièu.
Prièala je neverovatne stvari. Najd~el nikada nije mnogo obraæao pa~nju na [ Pobierz caÅ‚ość w formacie PDF ]